Korona i dalje hara, a da bi nas sačuvali (ljudi jesu blago, ali je važnije da se ima nad kim i vladati) gotovo ceo vikend smo bili u kućnom pritvoru. Sad, kad nam zaštita na uši izlazi, pitamo se ko će nas štititi od zaštitnika?

Istorija na ovim prostorima poznaje daleko opasnija vremena, ali luđih je malo bilo. Doduše, slična je opisivao Domanović, no, pošto ništa nismo naučili, sada nam se sve vratilo kao farsa u kojoj glavne uloge igraju karikature.

Same po sebi bile bi smešne, možda i simpatične, da od njih ne počinje da nam zavisi i goli život.

U sedmici iza nas su, pod krinkom zaštite zdravlja, donesene odluke koje su nam ozbiljno ograničile kretanje i slobode. Poput onog dede što je u filmu “Ko to tamo peva” uzvikivao: “Ko, bre, sirotinja? Daj pet karata!”, i naše su se vođe nadgornjavale oko policijskog časa i njegove dužine. “Ja bih 24, reče jedan stručnjak”. “Ništa je to, neka bude 30!”, uzviknu drugi. Prvosveštenik je pokušao da za svoje stado izmoli bar pauzu za naforu, ali su glavni glumci bili protiv te milosti. Ako su vernici, neka i stradaju, rekli su. Zato je Dodik za svoje “čvršće” sa ove strane Drine odredio u komadu 38, a Vučić je, polazeći od uverenja da su Srbi u Srbiji “nekako smekšali”, odrezao 80 sati. Kad u utorak izmile iz kuća, to više neće biti isti ljudi.

Jasno je da nas prvaci doživljavaju kao nedozrele podanike. To i ne treba da čudi. Mogu da ne poznaju nas, ali poznaju sebe. Svesni su da onaj ko ima išta u glavi njima ne bi poverio državu na čuvanje. I dok bi sa građanima mogli da imaju problema, sa ovcama znaju. Dovoljno je da se drže čobanskih metoda. A one polaze od toga da stado ima tendenciju da se skuplja, takoreći grupiše, jer je nesposobno da na slobodi drži distancu i ponaša se odgovorno. Zato ga treba zatvoriti u tor jer je to jedino bezbedno mesto za infantilne.

“Kad smo ovce smirili, možemo se pozabaviti onim od čega živimo“, pomislio je vrhovni nosilac moći, sve i svja na ovim prostorima. U prošloj nedelji smo tehnički zajahali i preglede. Od tate za sina i čedo mu zvano Prointer- 20 miliona. Biće i više kad korona prođe. “Nema te pošasti na kojoj se ne može zaraditi, da ti kažem, Nema ljudske nesreće na kojoj se ne može ušparati koji milion. Kad smo mogli na poplavi, moći ćemo i na pandemiji”, jedna je od osnovnih životnih lekcija starijeg Baje u amanet mlađem.

Para nikad nije dovoljno, opšte je mesto, pa su u nedelji iza nas pokrenuti fondovi za obnovu i preporod. Javilo se početno nepoverenje. Otpor pružaju čak i partijski vojnici u javnim preduzećima. Ali, koprcanje je to ribe na udici. “Sad kad su pojeli šargarepu, sledi im štap ukoliko ne slušaju”, razmišlja prvo lice i naličje kod nas.

Uostalom, u fond su imenovani najsposobniji, sve vukovi u jagnjećoj koži. Pored Viškovića koji je talija sam po sebi, jerbo mu je takvo prezime, a zna i da se smeje na brašno što je kvalitet koji u vreme pandemijske nestašice posebno dolazi do izražaja.

Tu je onda ministarka Zora koja možda ne odaje utisak finansijskog stručnjaka na prvi pogled. Ali, taj pogled vara, posebno imajući na umu da se istakla kod prerađivača igara na sreću.

Ne treba izgubiti iz vida čudotvorca Petra koji je uz pomoć Ivice uspeo da preživi desant trojanskih konja, osipanje partijskog tela, akutno sramoćenje zbog diplome sa falinkom. Čovek je neuništiv, rekao bi neko neupućen u ovdašnje prilike. Za poznavaoce je jasno da samo takav tu i može biti i postojati.

I na kraju kao predstavnik svih ikada zaposlenih – Nada Arlov čime je razvejana poslednja sumnja i izbijen svaki adut iz ruku onih koji su tvrdili da ovaj fond nema nade. Eto, sad je ima.

A dok su ovce mirno preživale u svom toru, na nebu su se rojile zvezde u pravoj liniji. Ispostavilo se da smo u procesu lansiranja desetine satelita. Sve je to otvorilo prostor za teorije zavera koje bujaju tamo gde ne postoji transparentnost.

No, šta god da se dešava, ovce ne treba da zamaraju svoj jednostavni mozak. Uostalom, ima ko za njih da razmišlja i odlučuje. najbolje su kad su zatvorene. Nova tura kućnog pritvora se sprema za prvi maj, a onda i za Đurđevdan, što mu dođe 6. maj. Kako skoro pa reče Baja, dobar je osećaj kad imaš kontrolu, čitavo stado pod sobom, neće ga se lako odreći.

Da bi nas zaštitili i sačuvali držaće nas u izolaciji sve dok ne popusti ili korona ili mi.

Ali, ne zna Kovid za naš urođeni inat. Zato, kako sada stvari stoje, ostarićete kod kuće.

Milanka Kovačević